Hrana opasna po kućne ljubimce

Hrana opasna po kućne ljubimce
Iako se vama ova hrana dopada, za vašeg kućnog ljubimca može da bude veoma opasna. Možda vam se sviđa gvakamole sos i rado biste ga podelili sa svojim psom, ali razmislite ponovo.

Avokado

On sadrži supstancu “persin” koja može da bude veoma opasna za pse. Ova supstanca se takođe može nalaziti i u lišću ili kori, a takođe može da izazove alergije kod ljudi.

Tunjevina
Možda vam se čini da je tunjevina savršena za mačke. Zbog nedostatka hranljivih materija, previše tunjevine može da izazove neuhranjenost kod vaše mace, ukoliko je to glavna komponenta njene ishrane. Pored toga postoji i opasnost od trovanja živom, kod prečestog konzumiranja. Nije loše s vremena na vreme, ali neka to vašoj mački ne bude jedina hrana.

Alkohol
Koliko god vam bila simpatična ideja da napijete vašeg kućneg ljubimca, trebalo bi da budete dovoljno pametni i izbegnete takve stvari. I za pse i za mačke, alkohol može da bude opasan, jer praktično deluje isto kao i na ljude, pa izaziva vrtoglavicu i povraćanje. Takođe, budući da su naši kućni ljubimci manji od nas, na njih i najmanja količina alkohola može da ima veliko, negativno dejstvo.

Grožđe
Još jedna opasna hrana i za pse i za mačke jeste grožđe. Iako istraživanja još uvek nisu dokazala šta je to što im kod grožđa tačno smeta, poznato je da ovo voće može da izazove bubrežnu insuficijenciju. To znači da će vaš pas ili mačka izgubiti sposobnost uriniranja, a posledice mogu da budu opasne po njihov život.

Luk
Loš zadah nije jedina stvar koju će vaša mačka imati ukoliko je hranite lukom. Luk ima sposobnost da smanji broj crvenih krvnih zrnaca kod vaše mace, a to može da dovede do anemije. Male količine neće joj mnogo škoditi, ali bolje sprečiti nego lečiti.

Mlečni proizvodi
Iako vaše mačke vole mleko, vašem psu se ipak neće dopasti toliko. Laktoza u mlečnim prozivodima može da dovede do niza simptoma kao što su dijareja, poremećaji u varenju i bolovi u stomaku kod vašeg ljubimca.

Sirovo testo
Ako spremate neko testo, budite sigurni da vaš pas ili mačka ne može da ga dohvati. Nekuvane ili nepečne supstance mogu da stvore dosta gasa u digestivnom traktu što može da dovede do poremećaja rada creva. Što je još gore, kvasac može da fermentira unutar vašeg ljubimca i da izazove neku vrstu trovanja alkoholom. Ako mislite da vašem kućnom ljubimcu date hleb, prvo ga ispecite.

Čokolada
Čuli ste da je čokolada opasna po pse, ali niste znali da se to odnosi i na ostale ljubimce. Stimulans “teobromin” koji se nalazi u čokoladici ima dejstvo slično kofeinu, a efekat ubraznog srca može da bude koban po životinju sa već ubrzanim metabolizmom.

Slatkiši
Čokolada nije jedini slatkiš koji je opasan po ljubimce. Mnoge bombone i žvake sadrže zaslađivač koji se zove “ksilitol”, a može da poveća nivo šećera u krvi što potencijalno dovodi do oštećenja jetre.

Makadamski orah
Ako vaša kuca pokušava da se domogne vaših kolača, budite sigurni da u njima nema makadmskog oraha. Ova vrsta orašastog ploda može da dovede do trovanja psa. Simptomi su povraćanje i vrtoglavica, ali može da izazove i ozbiljnije posledice kao što je paraliza. Još ako je u kombinaciji sa čokoladom, problem može postati još veći.   

 

Na letovanje sa ljubimcem: Saveti za putovanje kolima

Sezona godišnjih odmora je u punom jeku, a mnogi od nas će sa sobom na odmor povesti i svog kućnog ljubimca. Izdvojili smo za vas nekoliko saveta pre nego što otputujete sa ljubimcem automobilom…

Pre samog puta, potrebno je nabaviti i odgovarajući transporter u kome ćete voditi vašeg ljubimca, jer bezbednost mora biti na prvom mestu.

Preporučljivo je nahraniti životinju dva sata pre puta, ali ako idete na dalji put ponesite i manju količinu hrane.

 

Obavezno ponesite zalihe vode i vodite računa da vaš ljubimac ima dovoljno prostora, kao i da u autu bude optimalna temperatura.

Važno je da s vremena na vreme stanite kako bi životinja obavila nuždu.

Ukoliko imate psa koji pati od mučnine tokom vožnje, malo đumbira mu može pomoći da prevaziđe tegobe.

Takođe, nikada ne ostavljajte vašeg ljubimca samog u kolima, čak ni na nekoliko minuta!

Srećan put!

 

Razlozi za i protiv: Zašto jeste a zašto nije dobro spavati sa ljubimcem u krevetu

Već vekovima unazad ljudi spavaju sa životinjama. Procenjuje se da oko 50 posto ljubitelja životinja spava sa svojim ljubimcem u krevetu. Naime, mnogo ljudi ne vidi nikakav problem u tome da životinje leškare u njihovoj posteljini. Međutim, postoje dobri i loši razlozi zbog koji bi tebalo, ili ne, da spavate sa ljubimcem…

Za: Smanjuju stres

Već nam je dobro poznata činjenica da životinje imaju sposobnost da smanjuju stres kod ljudi. Samo maženje sa psom, mačkom ili drugom životinjom povećava lučenje hormaona koji umanjuje stres, i zaustavlja proizvodnju hormona koji ga stvara. Redovno maženje i spavanje sa ljubimcem tokom noći ima sličan efekat.

Protiv: Prekidanje sna

Psi i mačke obično imaju drugačije potrebe za spavanjem od ljudi. Koliko se samo puta dogovodilo da vas ljubimac probudi pre nego što ste želeli? Pas se neće ustručavati da zalaje ako čuje šuštanje ispred porzora, a mačka će odlučiti da je četiri sata ujutru idealno vreme za doručak…

 

Za: Više vremena za vezivanje

Ukoliko delite krevet sa ljubimcem omogućiće vam da postanete bliskiji sa psom ili mačkom.

Protiv: Prvljav krevet

Bez obzira na to koliko su ljubimci čisti, oni će uvek sa sobom u krevet doneti prašinu i prljavštinu. Razmislite o tome pored čega sve pas prođe tokom šetnje u parku, ili koliko je puta mačka koristila kutiju sa peskom. Zato, pre spavanja obrišite noge ljubimca vlažnom krpom, toplom vodom i sa malo šampona.

Za: Osećaj sigurnosti

Jedno je sigurno – životinje imaju mnogo osetljivija čula od nas. Ako se nešto sumnjivo dešava oko kuće, možete biti sigurni da će vas krzneni prijatelj upozoriti.

 

Protiv: Teško je odvići ljubimca

Kada ste već dozvolili ljubimcu da sa vama zajedno u krevetu spava, teško ga je kasnije odvići. Mačke su posebno uporne i verovatno će mjaukati i grebati vrati spavaće sobe dok ne popustite, dok će pas verovatno cvileti iz druge prostorije.

Za: Udobnost i toplina

Ukoliko spavate sa psom ili mačkom u krevetu pomoći će vam da održavate toplotu tokom hladnih zimskih noći.

 

Protiv: Alergije

Ako imate bilo kakav oblik alergije na životinje, deljenje kreveta sa ljubimcem i nije baš najbolja ideja. Oni ostavljaju dlake i perut na posteljini što tokom noći može izazvati naugodne alergijske reakcije.

 

Za: Ljubimci van nevolje

Ako ljubimac spava sa vama, verovatno neće praviti probleme u drugim delovima stambenog prostora. Bezbedno ušuškani u krevetu, neće grebati nameštaj, rasturati đubre ili priređivati druge nestašluke.

A da li vi spavate sa ljubimcem u krevetu?

 

 zašto psi hrču

Hrkanje kod naših četvoronožnih prijatelja može ukazati na neke zdravstvene probleme. Da li i vaš pas hrče? Pročitajte koji su najčešći razlozi ove pojave…

Rinitis

I vaš pas može imati trenutnu upalu sluzokože nosa. Naime, psi mogu patiti od respiratornih infekcija, a čak i od alergija, što može da prouzrokuje hrkanje.

Gljivične bolesti

Aspergiloza je vrsta gljivične bolesti koju izaziva buđ u senu, travi i sličnim okruženjima. Ukoliko se ne leči, ova bolest može izazvati nelagodnost, gubitak apetita i ozbiljne zdravstvene probleme.

Strano telo ili tumor

Možda je vaš pas udahnuo nešto što blokira disajne puteve. Hrkanje može takođe ukazuju na prisustvo tumora, tvrde stručnjaci.

 

Terapija

Neke vrste lekova, kao što su lekovi protiv bolova ili za opuštanje mišića, mogu da utiču na respiratorne organe, pa čak i da stisnu i suze disajne puteve. Ukoliko je pas na terapiji, hrkanje se može pojaviti kao nus pojava, ali po završetku lečenja i hrkanje će prestati.

Stomatološki problemi

Kvarni zubi mogu izazovati hrkanje kod ljubimca. Kvaran zub može izazvati gnojenje koje prodire u prolaze nosnih sinusa.

Da li je zaista potrebno da ljubimcu peremo zube?

 

Gojaznost

Baš kao što je gojaznost može prouzrokovati hrkanje kod ljudi, tako može izazvati poteškoće u disanju i kod pasa. Takođe, višak kilograma može čak dovesti do kratkih prekida u disanju tokom sna, što loše utiče na rad srčanog mišića.

Anatomija rase

Rase sa veoma kratkim njuškama, kao što su engleski i francuski buldog, bostonski terijera, bokser, pekinezer, ši-cu i mops – imaju prirodnu tendenciju za hrkanjem. Naime, građa nosne šupljine utiče na prohodnost disajnih puteva pa dolazi do hrkanja.

 

Vremenski uslovi

Suv vazduh može da izazove hrkanje čak i kod pasa kojima to nije uobičajeno. Takođe, promene nadmorske visine tokom putovanja sa psom pa čak i oscilacije vadušnog pritiska mogu dovesti do hrkanja.

Poza u kojoj pas spava

Primećeno je da i psi, baš kao i ljudi, mogu da hrču u zavisnosti od položaja u kom spavaju. Psi koji spavaju na leđima i na stomaku prave veći pritisak na respiratorne puteve pa dolazi do ove pojave, dok psi koji spavaju bočno, ispruženih šapica retko kada hrču.

Ukoliko vaš pas hrče, neka vaš veterinar obavi pregled kako biste ustanovili da li postoji neki zdravstveni problem.

 

ZASTO MACKE I PSI LIZU SAPE

Svi znamo da mačke ližu šape kako bi se “umivale”, ali kada pas to uradi većina vlasnika se začudi i zabrine

 

Ukoliko vidite svog psa kako uporno i nežno liže šapu svakako bi trebalo da se konsultujete sa veterinarom. Svako novo ponašanje bi trebalo registrovati jer može da ukaže na određeni problem. Ovo se dešava kada pas, na primer povredi šapu, kada mu uraste nokat, kada se razvije infekcija, a to su situacije u kojima se mora potražiti stručna pomoć.

 

Ukoliko primetite crvenilo, otok, neprijatan miris, krvarenje, šepanje ili neki drugi simptom vrlo je očito da se radi o bolnom mestu koje zahteva medikamentozno tretiranje.

 

Ako vaš pas ima naviku da žvaće svoje šape od malena to nije problem, ali trebalo bi obratiti pažnju na boju krzna u toj regiji naročito ako je reč o ljubimcima svelte dlake. Promene u sastavu pljuvačke, koje mogu biti simptom određene bolesti, obojiće krzno u na primer rozikastu ili nijansu rđe što nikako ne treba ignorisati.

 

Ubodne rane na prstima, jastučićima, slomljeni prsti, nokti, opekotine leti od vrelog asvalta, smrzotine zimi, hemijske opekotine od toksičnih supstanci, krpelji i ostali paraziti koji se često zavlače između prstiju… Sve su ovo situacije u kojima se javlja iznenadno lizanje šapa kod pasa.

 

Dakle, bez obzira šta je uzročnik, ako primetite iznenadnu potrebu svog ljubimca da liže i žvaće šape, obavezno posetite veterinara.

 

Kad ljubimce muči tuga: I ljubimci mogu biti depresivni…

Problemi sa ishranom

Ukoliko su tužni zbog gubitka drage osobe, smrti druge životinje sa kojom su odrasli ili zbog velike promene, kao što je promena životnog prostora ili nagla promena klime, prvi i najčešći simptom jeste drastično smanjen apetit, jer depresivni ljubimci jedu ređe i količinski mnogo manje nego inače. Takođe, dešava se i da odbijaju vodu, ali se usled tuge i potištenosti mogu i naglo ugojiti, pa je o svakoj promeni u načinu ishrane potrebno konsultovati veterinara.

Kad se mace zapuste

 

Iako su mačke poznate kao najveće čistunice u svetu životinja, ukoliko su anksiozne, tužne i depresivne, mogu potpuno prestati da se kupaju i održavaju ličnu higijenu. Naravno, reakcija na nezadovoljstvo može biti i potpuno suprotna, pa se dešavalo da se mačke toliko kupaju da izazovu infekciju kože zbog iritacije.

Destrukcija i samovolja

 

Ukoliko pas ili mačka grebu i uništavaju stvari po kući, to takođe može biti znak prikrivenog nezadovoljstva i stresa, baš kao i odbijanje da obavljaju nuždu na mestima na kojima to obično čine.

Uspavani lepotani

 

Jasni znaci bolesti mogu biti i letargija, spavanje koje traje duže nego obično, skrivanje i povlačenje u sebe, kao i prenaglašen strah od napuštanja, koji se manifestuje tako što ljubimac više ne želi da ostaje sam kod kuće.

 

 

Da li ste sigurni da znate sve o šapama pasa?

Kada prvi put vidimo psa, uglavnom pomislimo da su mu lepe oči, uši, dlaka, dok retko ko obraća pažnju na šape psa. Iako ste pomislili da o njima sve znate – varate se! Nemojte potcenjivati šape, jer one kriju nekoliko zanimljivih činjenica.

-Od 256 kostiju, koliko ih uglavnom ima u telu prosečnog psa, samo se „šačica“ njih nalazi u šapama. One su uglavnom sastavljene od ligamenata, tetiva, krvnih sudova.

-Kada postanu nervozni ili su pod stresom psima se znoje šapice, baš kao što se ljudima znoje dlanovi kada imaju tremu!

-Neke rase pasa imaju takozvano „mačije stopalo“. Okrugao i kompaktan otisak šape, poput onog kakvo imaju mačke, psu olakšava penjanje i smanjuje mu utrošak energije pri kretanju. Takvo stopalo imaju akite, dobermani, veliki šnaucer, erdel terijeri, finski špic itd.

 

-Jastučici na vrhovima šapa služe kao svojevrsne kočnice psima, jer im pomažu da se kreću po strmom ili klizavom terenu. Takođe, umaju i ulogu amortizera, i znatno ublažavaju padove. Jastučići na šapama pomažu psima da „ocene“ tip terena po kojem gaze.

-Jastučići na šapama su termoregulatori kod pasa. Kada se šapa psa spusti na hladnu površinu arterije prenose rashlađenu krv ponovo u telo, kako bi se ponovo ugrejala. Naučnici kažu da je ovo jedno od objašnjenja zašto su se psi prvo adaptirali na hladnija podneblja.

 

-Psi koji žive u kućama imaju nežnije jastučiće na šapama od pasa koji žive napolju. I ne samo to, šape pasa koji žive van kuća su tvrđe, grublje i deblje.

-Psi rase njufaundlender imaju najduže prste na šapama, a za njima su labradori. Obe rase imaju široke šape, što ih čini dobrim plivačima.

-Ljudi uglavnom vole kada im neko masira šape, a to je još jedna zajednička osobina koju imamo sa psima! Istraživanja su pokazala da masaža šapa smiruje psa i poboljšava njegovi cirkulaciju. Preporučljivo je da psu prvo izmasirate sredinu šape, a onda mu nešno štipkate područje između prstiju.

 

-Najmanji prst na šapi psa je „zakržljali palac“. Kod nekih rasa pasa u „palčevima“ na prednjim nogama se nalaze kost i mišić, dok ih kod drugih rasa nema.

Ono što je jako važno a tiče se šapa pasa je da njihovu ulogu nikako ne treba zanemarivati. Šape su pokazatelj različitih bolesti kod pasa.

Ukoliko vidite svog psa kako uporno i nežno liže šapu svakako bi trebalo da se konsultujete sa veterinarom. Svako novo ponašanje bi trebalo registrovati jer može da ukaže na određeni problem. Ovo se dešava kada pas, na primer povredi šapu, kada mu uraste nokat, kada se razvije infekcija, a to su situacije u kojima se mora potražiti stručna pomoć. -Od 256 kostiju, koliko ih uglavnom ima u telu prosečnog psa, samo se„šačica“ njih nalazi u šapama. One su uglavnom sastavljene od ligamenata, tetiva, krvnih sudova.

-Kada postanu nervozni ili su pod stresom psima se znoje šapice, baš kao što se ljudima znoje dlanovi kada imaju tremu!

-Neke rase pasa imaju takozvano „mačije stopalo“. Okrugao i kompaktan otisak šape, poput onog kakvo imaju mačke, psu olakšava penjanje i smanjuje mu utrošak energije pri kretanju. Takvo stopalo imaju akite,dobermani, veliki šnaucererdel terijerifinski špic itd.

-Jastučici na vrhovima šapa služe kao svojevrsne kočnice psima, jer im pomažu da se kreću po strmom ili klizavom terenu. Takođe, umaju i uloguamortizera, i znatno ublažavaju padove. Jastučići na šapama pomažu psima da „ocene“ tip terena po kojem gaze.

-Jastučići na šapama su termoregulatori kod pasa. Kada se šapa psa spusti na hladnu površinu arterije prenose rashlađenu krv ponovo u telo, kako bi se ponovo ugrejala. Naučnici kažu da je ovo jedno od objašnjenja zašto su se psi prvo adaptirali na hladnija podneblja.

-Psi koji žive u kućama imaju nežnije jastučiće na šapama od pasa koji žive napolju. I ne samo to, šape pasa koji žive van kuća su tvrđe, grublje i deblje.

-Psi rase njufaundlender imaju najduže prste na šapama, a za njima su labradori. Obe rase imaju široke šape, što ih čini dobrim plivačima.

-Ljudi uglavnom vole kada im neko masira šape, a to je još jedna zajednička osobina koju imamo sa psima! Istraživanja su pokazala da masaža šapa smiruje psa i poboljšava njegovi cirkulaciju. Preporučljivo je da psu prvo izmasirate sredinu šape, a onda mu nešno štipkate područje između prstiju.

-Najmanji prst na šapi psa je „zakržljali palac“. Kod nekih rasa pasa u „palčevima“ na prednjim nogama se nalaze kost i mišić, dok ih kod drugih rasa nema.

Ono što je jako važno a tiče se šapa pasa je da njihovu ulogu nikako ne treba zanemarivati. Šape su pokazatelj različitih bolesti kod pasa.

Ukoliko vidite svog psa kako uporno i nežno liže šapu svakako bi trebalo da se konsultujete sa veterinarom. Svako novo ponašanje bi trebalo registrovati jer može da ukaže na određeni problem. Ovo se dešava kada pas, na primer povredi šapu, kada mu uraste nokat, kada se razvije infekcija, a to su situacije u kojima se mora potražiti stručna pomoć.

 

 

GOJAZNOST

 

Prekomerna težina, ili gojaznost, je zapravo težina veća za petnaest i više odsto od predviđene težine odraslog psa. Statistika nam govori da se s problemom kliničke gojaznosti nosi od 25 do 35% pasa. Često se gojaznost životinje povezuje sa gojaznošću vlasnika. Vlasnici često gojaznost ne posmatraju kao problem, već kao „nekoliko kilograma viška“. Naprotiv, gojaznost je bolest i trebalo bi je tako tretirati tim pre što:

 

– uzrokuje i pogoršava neke druge bolesti (srčanu insuficijenciju i/ili respiratornu, dijabetes);

– povećava predoperativni rizik kod hirurških intervencija (anestezija se teško ostvaruje kod ugojenih pasa, pa je čak i opasna);

– pogoduje pojavi nutricionih manjkavosti;

– utiče na oštećenje reproduktivnih funkcija (smanjuje libido i kvalitet sperme kod mužjaka, smanjuje plodnost kod ženke);

– izaziva lokomotorne probleme, ponekad veoma ozbiljne (kao artroza, diskohernija).

 

UZROCI GOJAZNOSTI

 

Nije teško pretpostaviti da je osnovni uzrok gojaznosti unošenje većeg broja kalorija od predviđenog. Najčešće se gojaznost odvija u dve faze:

 

– u početnoj fazi se prekomerno unose energetski elementi, pa srazmerno tome životinja dobija na težini;

– druga faza je statička faza, odnosno faza stabilizacije. Tokom ove faze pas sam smanjuje svoju porciju (postupnim povećanjem insulina u organizmu, koji dovodi do povećanja skladištenja energije u ćelijama) i održava težinu. Ostaje ugojen uprkos smanjenju porcija.

 

Nedostatak vežbi takođe predstavlja bitan uzrok nastanka gojaznosti. Neke rase imaju predispozicije da se ugoje: koker, labrador, koli. Zato je bitno da se, dok su štenad, pravilno hrane, kako bi se predupredila gojaznost, budući da povećanje količine masnog tkiva kod gojazne jedinke dovodi do uvećanja rasta masnih ćelija, ali naročito do povećanja njihovog broja.

 

Tako će štene koje se prekomerno hrani proizvesti mnogo masnih ćelija. Treba, zbog toga, izbegavati isuviše ukusnu hranu, kontrolisati porciju šteneta u razvoju, i koristiti pre kompletnu i suvu hranu. Nemojte ga kljukati slatkišima, zato što i to predstavlja ključni faktor gojaznosti.

 

Gojaznost se često povezuje sa težim endokrinim oboljenjima (hipertireozis, Kušingova bolest). Ukoliko je Vaš pas ugojen, podvrgnite ga sistematskom pregledu kod veterinara, kako biste bili sigurniji.

 

PRAVILAN REŽIM ISHRANE

 

Kada se dijagnostikuje gojaznost, da bi dalje dijetetsko lečenje bilo uspešno, neophodno je da gospodar bude svestan i odlučan i da psu nametne postavljeni režim ishrane.

 

Pre svega je potrebno:

– kontrolisati težinu psa uz merenje svake nedelje. Na taj način se stiče uvid u gubitak težine;

– ukinuti sve dezerte bogate šećerom, skrobom, masnoćama; zameniti ih, na primer, jabukom;

– bitno smanjiti porciju (obrok treba da pokriva samo 60 % potreba psa normalne težine);

– smanjiti procenat masti u porciji;

– hranu pomalo obogatiti proteinima, mineralima i vitaminima.

 

Izgleda da je najbolje rešenje upravo specijalna kompletna hrana i to kompletna suva hipokalorična dijetetska hrana. Normalno je očekivati da pas izgubi od 5 do 7% svoje težine, što će mu povratiti zdravlje i vitalnost.

 

HRONIČNA BUBREŽNA INSUFICIJENCIJA

 

Bubrežna insuficijencija je nepovratni gubitak funkcija bubrega: funkcija lučenja, regulacije, kao i hormonalnih funkcija. Ukoliko više od 75% nefrona ne funkcioniše, dolazi do ispoljavanja ove bolesti. Jedan od glavnih uzroka smrti kod mesojeda je, upravo, bubrežna insuficijencija.

 

Cilj dijetetike je da pomogne u prevenciji bolesti koje nastaju usled nutricionih disbalansa. Kada se dijagnostikuje hronična bubrežna insuficijencija, veterinar treba da utvrdi prilagođeni režim ishrane i na taj način ublaži tegobe izazvane ovom bolešću.

 

Treba kontrolisati životinju kako bi se:

– sprečila uremijska intoksikacija psa ili, ako je već zahvatila organizam, treba nastojati da se ona povuče;

– redukovali poremećaji vezani za retenciju ili preterani gubitak minerala;

– održala nutriciona ravnoteža prilagođena ostalim funkcijama organizma;

– usporio razvoj bolesti, koliko je god to moguće.

 

PRILAGOĐENA ISHRANA

Dakle, neophodno je promeniti navike u ishrani psa obolelog od bubrežne insuficijencije. Naročito je potrebno da se obrati pažnja na:

 

– smanjenje količine proteina, ali uvećanje njihovog kvaliteta;

– smanjenje fosfora;

– smanjenje biljnih vlakana koja “pumpaju” vodu ka crevu, smanjujući proizvodnju urina, što je suprotno postavljenom cilju;

– uvećanje masnih materija da bi se poboljšao apetit (oboleli od bubrežne insuficijencije gubi apetit), ali i povećanje energetske koncentracije i snabdevanje organizma vodom.

 

Bitan je savršeni kvalitet sirovina, kako za svežu hranu tako i za potpuno pripremljenu hranu. Različiti elementi porcije (proteini, masne materije, biljna vlakna, itd.) treba da potiču iz kvalitetnih izvora, kao što su:

 

– proteini: meso, riba, mlečni kazein, celo jaje;

– masne materije: buter, prečišćena biljna ulja i riblje ulje, svinjska mast, živinska mast;

– biljna vlakna: zeleno povrće (da bi se izbegli izvori bogati fosforom, kao što su brašna od žitarica);

– skrob: radije se odlučiti za kukuruzni skrob ili skrob od tapioke, jer su i jedan i drugi veoma siromašni biljnim proteinima.

 

I, naravno, treba dodati vitaminske i mineralne suplemente, isključujući fosfor, i nastojati da se vitamini i dalje unose u velikoj meri, kakav god bio usvojeni režim ishrane.

 

Kompletna hipoproteinska hrana, suva ili vlažna, koja omogućuje dugoročnu kontrolu bubrežne insuficijencije, takođe se može nabaviti kod veterinara.

 

OSTALE BOLESTI

Kao što je već rečeno, ishrana može bitno uticati na različite patološke promene kod psa. Neke od njih su dijabetes, urolitijaza ili stvaranje kamenca u bešici, kao i brojna lakša oboljenja (konstipacija, problemi sa kožom, dijareja itd.)

 

DIJABETES

Dijabetes melitus je stanje hronične hiperglikemije. Uzroci za nastajanje dijabetesa mogu biti genetski i spolja izazvani. Nastaje zbog smanjenog lučenja insulina u pankreasu. Mladalački dijabetes je jako redak i napada češće određene rase – pinčera, nemačkog ovčara, pudlu. Mnogo je češći oblik dijabetesa koji nalazimo kod odraslog psa.

 

Uzroci koji pogoduju ovoj bolesti:

– rasa (nemački ovčar, koli, pekinezer, bokser);

– uzrast (između 5 i 12 godina);

– pol (ženke dva puta više obolevaju od dijabetesa nego mužjaci);

– gojaznost (osnovni uzrok uz nedostatak vežbi).

 

Razlikujemo dve vrste dijabetesa kod odraslog psa:

– dijabetes koji nije vezan za uzimanje insulina (sam način ishrane omogućuje suprotstavljanje bolesti)

– dijabetes vezan za upotrebu insulina (obavezno svakodnevno uzimanje insulina, prilagođen način ishrane i vreme obroka).

 

Ukoliko pas ima drugi tip dijabetesa, odnosno dijabetes vezan za insulin, dovoljno je da se drži tradicionalnog režima ishrane, i da se ne preteruje sa upotrebom proteina i lipida. Naravno, može se koristiti i kompletna hipokalorična hrana, najbolje suva, da bi se postigla postepena apsorbcija glicida. Brze šećere treba izbaciti i držati se ishrane koja je prilagođena insulinu.

 

Ako pas ima dijabetes koji nije vezan za uzimanje insulina, zadržava sposobnost da bude na režimu ishrane koja sadrži glicide, ali samo pod uslovom da je hrana sastavljena od:

– sporih glicida (testa, pirinač);

– kvalitetnih proteina (posno belo ili crveno meso);

– lipida (mast od kokosa);

– biljnih vlakana (salate, zeleno povrće osim šargarepe, mekinje).

 

Preporučuje se davanje tri do četiri obroka dnevno u tačno utvrđeno vreme, u vidu specijalne dijetetske hrane ili kao prilagođenu domaću porciju.

 

KAMEN U MOKRACNIM PUTEVIMA

To je kristal koji se stvara i taloži u bešici, i može izazvati njeno začepljenje. Oboljenja prouzrokovana kamenjem nazivamo urolijaze. Više od 2% pasa koji se dovedu na pregled kod veterinara pati od ove bolesti, a neke rase imaju veće šanse da će se razboleti: jorkširski terijer, čivava, dalmatinac i jazavičar. Dalmatincu je genetska predispozicija kamenac. Možemo razlikovati više vrsta kamenca: struvit, urati, cistinski kamenac, silikati itd.

 

Dijagnostika mora da bude precizna kako bi se planirala ishrana koja će pomoći sprečavanju, usporavanju ili izlečenju bolesti. Cilj je smanjiti koncentraciju urina u materijama koje stvaraju kamenac, zatim održati odgovarajući pH urina (kiseli ili alkalni zavisno od slučaja) i povećati volumen urina u bešici.

 

Iako se preporučuje da veterinar odredi režim ishrane, mogu se i isplanirati obroci pripremljeni kod kuće. Najviše se preporučuje kuvani pirinač (800 g za 1 kg hrane), zatim tvrdo kuvana jaja, kao i biljno ulje. Psu treba dati u vidu suplemenata i kalcijum-karbonat, kalijum-hlorid i vitamine.