Vakcinacija

Vakcinacija pasa i mačaka je vrlo važna preventivna mera od zaraznih bolesti. Svaki vlasnik i odgajivač trebalo bi režim vakcinacije sprovesti u dogovoru sa svojim veterinarom, kako bi se utvrdila najefikasnija zaštita njihovih ljubimaca.
Svrha vakcinacije je stimulacija organizma da odgovori stvatanjem antitela, koja će kod izlaganja infekciji zaštititi životinju od bolesti.
Samo zdrave životinje se mogu vakcinisati. Ukoliko je životinja bolesna, suviše iscrpljena, pod terapijom, vakcina se ne sme davati, tj. organizam nece biti u stanju da odgovori na stimulans.
Psi se vakcinišu protiv sledećih bolesti:
-štenećak (febris infetiosa canis)
-parvoviroza-mačije kuge (parvovirosis)
-leptospiroza (leptospirosis)-ZOONOZA!!! -zarazna upala jetre (adenovirosis-haepatitis inf.canis)
-virusni gastoenteritis (corona virus)
-besnilo (rabies)-ZOONOZA!!!
Prva vakcina se daje sa 6-8 nedelja starosti, revakcina sa 12 nedelja , i ponavlja se sa 16 nedelja starosti. Godišnju revakcinu treba ponavljati jednom godišnje.
Prva vakcina protiv besnila daje se psima do 4.tog meseca starosti a zatim se ponavlja jednom godišnje. Ova vakcina je OBAVEZNA zakonom.

Mačke se vakcinišu protiv sledećih virusnih infekcija:-herpes virus
-kalicivirus
-panleukopenija virus
-hlamidije-ZOONOZA
-besnila-ZOONOZA
Prva vakcina mačkama se daje sa 6-8 nedelja starosti, revakcinišu se sa 12 nedelja a zatim jednom godišnje.
Protiv besnila mačke se vakcinišu kao i psi.

Čipovanje i vakcinacija

Mikročipovanje

 

 

 

   Čipovanje pasa i mačaka je proces obeležavanja jedinki zbog utvrđivanja identiteta i zakonski je obavezan u našoj zemlji za sve vlasnike pasa i mačaka.

 

   Čipovanje ima velik značaj kod nalaženja izgubljenih životinja i njihovog vraćanja vlasniku, ali je takođe važno zbog identifikacije pri putovanjima, izložbama itd. Svaki čipovan pas je registrovan preko broja čipa na vlasnika tj pas ima svoj individualni broj koji je u bazi podataka vezan za njegovog vlasnika i njegove podatke.

 

 

   Čipovanje se vrši uglavnom između šest do osam nedelja starosti ljubimca, iako se ove intervencije mogu vršiti u bilo kojem životnom dobu. Ugradnja mikročipa je skoro bezbolna metoda i ne razlikuje mnogo od davanja obične injekcije. Čip je veličine zrna pirinča.

 

 

    Postoje razne predrasude o tome da čip kod psa nije fiksiran, da putuje pod kožom, ulazi u krvotok, ili na bilo koji način ometa psa u svakodnevnom funkcionisanju.  Čip je naime presvučen materijalom koji obezbeđuje prirastanje uz okolno vezivno tkivo i ostaje na mestu ubacivanja.

 

   Ubacivanje čipa se vrši u ambulantnim uslovima, gde je pas na momenat fiksiran i čip se ubacuje subkutano tj. pod kožu u predelu vrata najčešće. Administracija čipa nije bolna i obično ne dovede do bilo kakve reakcije kod psa. Takođe, nisu prisutna ni krvarenja.

 

 

 

  U svim razvijenim zemljama je obavezno da životinje budu trajno obeležene nekim metodom. Mnoge zemlje i ne dozvoljavaju ulazak životinja koje nisu obeležene čipom na svoju teritoriju. Tako da je obeležavanje prvi preduslov ukoliko želite da putujete sa svojim kućnim ljubimcem.

 

  U našoj zemlji zakonski je obavezno da uz čipovanje svih pasa i mačaka bude sprovedena i njihova  vakcinacija protiv besnila.

 

  Nakon vakcinacije i čipovanja životinje, otvara se evidencija o njoj i vlasniku, ljubimac dobija knjižicu tj. pasoš sa upisanim svim podacima o njemu i vlasniku psa. Vakcinacija pasa i mačaka u našoj zemlji ponavlja se godišnje jednom, po zakonu.

   Vakcine koje se koriste u Srbiji za vakcinaciju su iste koje koristi Evropska unija – potpuno su bezbedne za vakcinaciju pasa i mačaka i uglavnom nemaju post-vakcinalne komplikacije.

 

Zaštitna vakcinacija kućnih ljubimaca se radi zbog nekoliko važnih razloga:

 

  – Bolest je smrtonosna za životinju, ali vakcinacijom se stiče zadovoljavajući nivo odbrane organizma da ona ne oboli, ili da ne bude kliconoša (npr. štenećak, leukoza mačaka, i dr.)

 

  – Bolest nije smrtonosna, ali terapija je dugotrajna i veoma skupa (npr. zarazni kašalj pasa, gljivična infekcija, zarazni rinitraheitis mačaka, i dr.)

 

  – Radi zaštite ljudi, jer su neke bolesti prenosive (npr. besnilo, leptospiroza, i dr.)

 

 

  Preventivna vakcinacija se vrši samo kod pregledane životinje kod koje se konstatuje da je sve u redu i da ne postoji, ni simptom, ni sumnja na neko oboljenje. Ovo je bitno ispoštovati, jer prilikom vakcinacije očekuje se odgovor kompletnog imunog sistema da bi se dobila adekvatna zaštita životinje.

 

. Svaka vakcinacija se evidentira u zdravstvenoj knjižici životinje. Sistem vakcinacije je sličan kod skoro svih vrsta životijna.

 

  Kod pasa i mačaka kad se započinje vakcinacija obavezna je jedna do dve revakcinacije u razmaku od 4-6 nedelja posle prve vakcine da bi se dobio imunitet na određene bolesti. A na godišnjem nivou treba raditi tzv. godišnju revakcinu tj. vakcinu podsetnika.

 

  Preventivna vakcinacija se radi u toku celog života Vašeg ljubimca, zabluda je da posle određene starosti ne treba vakcinisati psa, ili mačku.

 

Izuzetak mogu biti psi koji se koriste za lov se moraju vakcinisati na svakih šest meseci.

 

 

  Psi se mogu vakcinisati protiv zaraznih bolesti pasa (štenećak, parvoviroza, zarazna upala jetre – hepatitis, leptospiroza, parainfluenca, korona viroza, zarazni kašalj, lajmska bolest, mikrosporijaza).

 

  Preporuka je da se štene vakciniše sa 7-8 nedelja, potom u 3. i 5. mesecu starosti, a zatim svake godine jednom. Postoje preosetljive rase pasa koji zahtevaju poseban program vakcinacije.

 

  Mačke se vakcinišu protiv zaraznih bolesti mačaka (mačija kijavica, panleukopenija, kaliciviroza, hlamidioza, mikrosporijaza, leukoza mačaka). Vakcinacija se započinje sa 7-8, 14 i 20 nedelja starosti i obnavlja se takođe godišnje. Ako su roditelji vakcinisani protiv leukoze, preporuka je da se i mačići vakcinišu. No, ako roditelji nisu vakcinisani protiv ovih bolesti preporuka je da se mačići pre vakcinacije testiraju na ove bolesti.

 

 

.